|
Oj Srbijo, mila mati«Oj Srbijo, mila mati» (En serbio cirílico: Ој Србијо, мила мати), traducido al español como 'Oh Serbia, querida madre', es una canción patriótica de Serbia. Data del siglo XIX.[1]  Su primera (y más larga versión), «Srbji» ('A Serbia') fue escrita por un tal Luka Sarić, y apareció por primera vez en 1860 en una revista de Novi Sad llamada Slovenka. En 1891, un migrante de origen checo, Vojtěch Šístek, miembro de la asociación de canto Branko en Niš, compuso la melodía, y tras esto la canción se volvió extremadamente popular en la región. Una canción muy larga, con siete estrofas de ocho líneas cada una, fue recortada en 1909 por otro miembro de Branko, Dragomir Brzak, a cuatro estrofas con cuatro líneas cada una. La nueva versión, con el nombre de «Oj, Srbijo» ('Oh, Serbia'), fue enseñada en varias escuelas antes y durante la Primera Guerra Mundial. En la Segunda Guerra Mundial, fue el himno no oficial de la Serbia Ocupada por Alemania. Se han creado varias teorías sobre su supuesto escritor, Luka Sarić, porque se sospecha que podría ser un seudónimo, ya que no se ha encontrado prácticamente ninguna información sobre él; hay veces en las que se ha asumido que la escribió el príncipe Mihailo Obrenović, ya que «Što se bore misli moje», una canción diferente (escrita por él), tiene una melodía parecida. LetraVersión de 1909
Versión original de 1860Србијо, мила мати! Увек ћу те тако звати. Мила земљо, мили доме, На крилу ћу свагда твоме Срећно живит’ к’ о у рају, Где милине вечно трају. У теби је оно све, За чим моје срце мре. Кроз дубраве твоје лесне Веселе ћу певат’ песне, Кристал-воду твоју пити, Теби вечно веран бити, Живот и крв моју дати Све за тебе, мила мати. Ти си мени земни рај, У ком љупки цвета мај. Волим прости пастир бити И у теби све живити, Нег у туђој земљи, мати, Царска блага уживати, Ти си душе моје живот, Ти блаженства земни кивот. У теби ћу срећно тек Проводити кратак век. На част цару силно царство И његово господарство, Ти си мени најмилија. Моје сунце у теб’ сија; Јер у теби срце болно Осећа се задовољно. На криоцу само твом Утеха је срцу мом. Трпила си, страдала си, Тешки су ти били часи Због кривице деце твоје, Која љубав мајке своје Несмислено погазише И тешко те увредише. Над разумом гадна страст Безумијем оте власт. Прости деци, мати мила, Што су тебе увредила; Престан’ горке сузе лити, Деца ће се поправити, Јер признају грехе тешке И кају се за погрешке. Живот и крв даће сви Да се опет дигнеш ти. О, дижи се мати мила, Да нам будеш што си била; Јер си дуго робовала, Дуго сузе проливала, Сунце ти се већ родило, Које ти је зашло било. Куцнуо је мати час, Да се чује и твој глас. Referencias
[1]
|
